Početna > Uopšteno o studentskim organizacijama

Uopšteno o studentskim organizacijama

Lista Studentskih organizacija Za ljude koji nisu u organizaciji, često su reagovali kao da im sve to deluje kao velika sekta koja je sama sebi cilj. Bila sam aktivan član studentske organizacije svog fakulteta i to iskustvo mi je gotovo podjednako važno kao i gradivo koje sam naučila na fakultetu. Evo i zašto.

1. Saznate ko ste zapravo i ko su drugi

Aktivno učestvovanje podrazumeva da vam je stalo do ideja organizacije, bilo da su vaše ili vaših kolega, da se družite, radite zajedno. Naravno, veoma retko šta može da se sprovede odmah i bez ikakvih manjih ili većih problema. Naročito kada se radi duži vremenski period. Kroz to videćete ljude oko sebe kada su tužni, srećni, nervozni, kako reaguju kada su ljuti, iznervirani, umorni, kako reaguju na pritisak, kako reaguju kada nije po njihovom, a kako kada im se suprostavite, kako se ponašaju prema ljudima koji su im nadređeni, a kako prema sebi ravnima i podređenima. Isto tako i oni vide vas. Jednostavno, upoznate se potpuno, i tada jedni drugima posredno ili neposredno služite kao ogledalo – šta je drugima bilo teško da prihvate od vaših osobina, a šta su odmah prihvatili. Koliko ljudi sa kojima se družite ste zaista tako upoznali?

2. Učite od drugih i učite druge

Kroz prizmu tog poznanstva možete videti šta možete da promenite na bolje kod sebe, šta vam se dopada u reagovanju ili načinu razmišljanja ljudi oko vas. Rad u organizaciji je otvoren prostor za testiranje sopstvenih mogućnosti, za menjanje i rad na sebi.

U organizaciji, rećiće vam kako bolje da uradite nešto, jer je i njima neko drugi rekao – iako znaju da vas to možda nervira, iako znaju da vam to možda ne prija – za vaše dobro, jer je i njima to neko ranije rekao – a ispostavilo se za njihovo dobro. Ili čak neće morati ni da vam kažu, u bliskoj saradnji videćete i sami kako se neke stvari mogu bolje uraditi: “Hej, pa može i ovako”. Uobičajeno okruženje – porodica, prijatelji, kolege sa posla – retko kada će vam reći u čemu grešite i šta bi i kako moglo bolje, nekada zato što to ne primećuju jer su tako navikli ili jer ne znaju kako da vam to kažu na pravi način ili ih prosto ne interesuje i za razliku od organizacije to je obično sredina u kojoj je sve ustaljeno i nema talasanja i promena.

3. Imate li petlje?

Studentsko organizovanje u cilju zaštite prava studenata i poboljšanja uslova studiranja nosi sa sobom izazov suprotstavljanja autoritetima i izmene postojećih, obično čvrstoukorenjenih pravila i stavova. Oni koji u tome učestvuju moraju se suprotstaviti nadređenima, argumentovano raspravljati i braniti zajedničko mišljenje. Kada dođete u takvu situaciju, onda možete videti da li ste u stanju da to uopšte uradite, imate li hrabrosti da nekome protivurečite ili vidite da ste vi mogli to da uradite, a da neki drugi nisu, kakav je osećaj stati pred pun amfiteatar svojih kolega ili pofesora da im nešto poručite. Jednostavno, to je lupa pod kojom se posmatra vaša ličnosti i karakter.

4. Niste sami

Jedna od najbitnijih funkcija studentske organizacije, pored njenih osnovnih ciljeva, je da svojim članovima pruži osećaj da nisu sami. Ovo je izuzetno bitno svim članovima, a naročito onima koji su tek došli. Izvanredan je osećaj pripadnosti nečemu većem, nekoj ideji, grupi ljudi koje smatrate kvalitetnima, zatim osećaj sigurnosti da će vam se neko naći ako imate problem koji ne znate sami da rešite, ili da će znati da vas uputi na nekoga ko će vam pomoći, da ima ko da vas podrži i kaže: “Možeš ti to, bilo je drugih u sličnoj situaciji koji su uspeli”, da se zajedno smejete, delite brige i probleme, radite, učite, menjate se.

5. Lojalnost

Ta pozitivna energija, osećaj sigurnosti, savet, pomoć, podrška, budi zahvalnost i potrebu da se uzvrati istom merom – kao što je vas neko podržao, da podržite i vi drugog, kao što je vama neko pomogao da pomognete i vi drugom, kao što je vas neko zaštitio da zaštitite i vi drugog, kao što je vas neko nečemu naučio da naučite i vi drugog, kao što je vas neko ohrabrio, nasmejao, ulio samopouzdanje, da uradite isto i vi za druge. Bezuslovno, kako vam je dato, bezuslovno tako i vraćate i to je osnov za funkcionisanje zdrave organizacije.

6. Iskustvo i poznanstva

Kroz organizaciju ćete upoznati sigurno mnogo ljudi koje inače nikada ne biste – kolege sa fakulteta (od genijalaca do potpunih dileja), profesore iz drugog ugla, administraciju, onda saradnja sa kompanijama, drugim organizacijama itd. Naučićete da budete deo kolektiva, što je važno za vašu kasniju profesionalnu karijeru, čime god da se bavite.

Pored toga, možete da naučite izuzetno korisne veštine – od toga kako da napravite dobru prezentaciju, napišete biografiju, formalni mejl, zahtev, molbu, kako izgleda ugovor, razgovarate zvanično i ostale poslovne veštine, a to je izuzetna dopuna formalnom obrazovnom sistemu. Da upotrebim frazu: to je bitna stavka u biografiji – neće poslodavac pomisiti da ste eksperti na osnovu toga što ste bili deo organizacije, ali to će mu svakako dati veće poverenje u to da niste asocijalni, da ćete se uklopiti u tim i lakše adaptirati na uslove u njihovoj kompaniji od nekoga ko je samo studirao.

7. Pauza u pravom trenutku

Ipak, ne zaboravite da ste na fakultetu prvenstveno radi studija, te da u pravom trenutku treba da napravite pauzu od angžmana u organizaciji ili da ga smanjite na meru koja će vam omogućiti da nesmetano učite. To je takođe vaš plan i vaša odluka i u slučaju da vas rad u organizaciji povuče, može se desiti da ispiti ispaštaju, a to je loše i za vas i za organizaciju. Zato je važno da dobro balansirate i da imate mere u svemu što radite tako da možete postići i jedno i drugo sa uspehom (praktična vežba za rad više stvari od jednom i za rad pod pritiskom ;)).

Na kraju, nikada nemojte smetnuti sa uma da organizacije nisu nikakve fantomske konstrukcije, već ljudi koji ih čine, a lični doživljaj organizacije, koliko možete da dobijete i koliko možete da pružite zavisi samo od vašeg ličnog angažmana i interesovanja. Možete steći životna prijateljstva i neprocenjivo iskustvo, a treba da uložite smo malo volje i vremena.

Autor: Milana M.

[toggle_box] [toggle_item title=“Organizacije na Univerzitetu u Novom Sadu“ active=“False“]

Organizacije na Univerzitetu u Novom Sadu

Na Univerzitetu u Novom Sadu postoji veliki broj studentskih organizacija, društava i ustanova koje rade u cilju rešavanja problema studenata i njihovog učešća u radu i upravljanju na UNS-u.

Studentske organizacije su mesto u kom biste trebali da možete da dobijete sve informacije koje vas interesujuNaravno da postoji izuzetaka kao i u svemu, to biste trebali sami da procenite. Učešće u studentskom organizovanju je svestrano. Tu se upoznaju novi ljudi, najčešće veoma ambiciozni, koji rade, kroz projekte ili studentsku politiku, na podizanju studentskog standarda i na napretku kako opštih, tako i specifičnih kompetencija kod svojih članova.  Takođe se rade projekti od važnosti za sredinu u kojoj studiramo kroz koje se treniraju određene veštine i stiče izuzetno dobra praksa iz oblasti koje su vam srodne i potrebne.

Sve studentske organizacije rade na principu nevladinih organizacija (NVO) i pravna su lica. Više o NVO pogledati ovde. Zakon o udruženjima pogledati ovde.

Studentske organizacije

Studentska organizacija nije isto što i studentski parlament!

Univerzitetskom studentskom organizacijom smatraju se one koje, imaju lokalne organizacije na više od 3 fakulteta Univerziteta.

Na Univerzitetu u Novom Sadu za sada taj uslov ispunjavaju Studentska unija, Savez studenata Studentska asocijacija koje se uglavnom bave pitanjima nastave i nauke, studentskog standarda, prava studenata, studentske politike i omladinske politike.

Pored univerzitetskih organizacija postoje i lokalne jedinice na pojedinačnim fakultetima. Na nekim fakultetima ne postoje sve tri studentske organizacije, na nekim ne postoji ni jedna od ovih već postoji posebna (samo za taj fakultet), poput organizacije na Ekonomskom fakultetu.

Na privatnim fakultetima su studentske organizacije nešto ređa pojava s’ tim što sve uloge studentskih organizacija odrađuje studentski parlament.

Kao specifična udruženja studenata izdvajaju se: Udruženje mađarskih učenika Vojvodine – „Vamadisz“ i Unija romskih studenata, Udruženje romskih studenata kao i “Novosadsko udruženje studenata sa invaliditetom“ (NSUSI), koje okuplja sve studente koji se zalažu za jednake uslove studiranja studenata sa invaliditetom.

Kao predstavništva regionanih studentskih organizacija na UNS-u deluju AEGEE i BalkanIDEA, ESN Novi Sad.

Za razliku od strukovnih, sindikalne strukovne organizacije ne moraju da budu tako struktuirane i samim tim postoje veće slobode i dosta toga zavisi od internog dogovora i spremnosti tima na dogovor.

Kulturno-umetnička i sportska društva

Kulturno-umetnička aktivnost studenata je veoma bogata. U okviru ovih aktivnosti postoje AKUD „Sonja Marinković sa svojim brojnim sekcijama, kao i AKUD „Lola Ribar„.

Studentski kulturni centar je ustanova koja objedinjuje rad studenata na polju kulture i organizuje veliki broj kulturnih manifestacija.

Univerzitetski sportski savez koordinara rad fakultetskih sportskih društava. Osnovna delatnost ovog društva je organizovanje međuuniverzitetskih sportskih susreta u zemlji i inostranstvu. 2003 organizovano je prvenstvo UNS-a u malom fudbalu i košarci.

Sportska organizacija Tehničar je sportsko udruženje. Najveća akcija, koju SO Tehničar organizuje, je tradicionalna sportska manifestacija „STUDENTSKI DANI SPORTA“, i ona se održava od marta do juna svake godine.

Strukovne studentske organizacije

Okupljaju studente određene struke i pretežno organizuju međunarodnu razmenu kongrese, seminare i projekte stručnog karaktera. Strukovne organizacije su dobro struktuirane i uglavnom su deo veće evropske organizacione jedinice. Postoje jasna pravila i podela uloga. Ovaj tip organizacije funkcioniše (u većini slučajeva) kao korporacija i ljudi su podeljeni po aktivnostima (projektima) u timove.

Predstavnici ovakvih organizacija na našem Univerzitetu su: ESTIEM organizacija se pretežno bavi pitanjima menadžmenta, ELSA okuplja studente pravnih nauka, EESTEC, BEST i IAESTE okupljaju studente tehničkih, tehnoloških, i prirodno-matematičkih nauka, IAAS okuplja studente poljoprivrednih nauka, dok AIESEC okuplja studente ekonomskih nauka i druge. Ove organizacije uspešno organizuju letnju razmenu studenata sa svim zemljama sveta. EMSA je evropska mreža studenata medicine.

SAVETI:

  • Za dobar početak se raspitajte koje organizacije funkcionišu na vašem fakultetu i malo više o radu samih organizacija
  • Stupite u kontakt sa nekim iz organizacije (najbolje je otići lično)
  • Izložite njemu njoj svoju viziju i potrebu za učestvovanjem (ako je imate)
  • ako nemate viziju, pitajte šta ta SO očekuje i nudi za nekog poput vas (izložite čime ste se bavili do sada, šta su vam interesovanja)
  • procenite da li su zainteresovani za vas ili se trude samo da ispoštuju vaše interesovanje (što će se u najgorem slučaju pokazati vremenom)
  • ako je prošlo više meseci, a da se ne osećate uključenim, a iskazali ste želju da se uključite, porazgovarajte sa “timom“ i PROCENITE da li treba tu da ostanete ili da pronađete nekog ko će “imati više sluha“
[/toggle_item] [/toggle_box]

Lista Studentskih organizacija

Оставите одговор

Facebook